FIGURA MAJKE

Obla. Ceo život je volela da jede i ceo život se to videlo na njoj. Jednom je tata kupio naramak kobasica i odneo u podrum. Posle jedno 20 tak dana ode on u podrum i pita: „Ženo gde si ti premestila one kobasice?“ Takva je moja majka. Ko se leba nije najeo posle rata, ceo život osta gladan. Od tad, kada nečeg nema u kući, a znamo da je neko pojeo, kažemo - baba premestila.

PROMAJA

Jedan od deset najvećih srpskih strahova jeste promaja ili u narodu poznata kao – „Izgleda da negde vuče“. Fobija od strujanja vazduha kroz kuću prenosi se s kolena na koleno, prelazna je, teško se leči ali nije smrtonosna. Češća je kod starijih osoba ali ni mlađi nisu imuni. Imale su je mnoge poznate ličnosti. Nijedna nauka je nije precizno objasnila. Jedini sistem odbrane od ove “opasne pojave” je suzbiti protok vazduha kroz pukotine koristeći sve moguće načine i veštine, obično naučene na sekcijama izviđača ili u sličnim ratnim i mirnodopskim situaci- jama. štitnici oko vrata, to jest na pragovima, ali i oko prozora mogu biti u raznim oblicima, dezenima, i od različitog materijala. (Prosto je neverovatno da na tržištu ne postoji ništa specijalno predviđeno u te svrhe, s obzirom na rasprostranjenost, pa se naš narod, inače sklon preuveličavanju, dovija, praveći ih od starih, ali i novih, ružnih poklonšaleva, peškira, krpara a bogami i ćebadi. Tako se, eto zgode, usput dobija i zvučna izo- lacija). Ako ste iz ove priče, dobro može poslužiti i običan selotejp u više slojeva. Purpen masa je isto odlična. Naravno, relativno je više opravdan strah od zimske nego od letnje promaje, ali...

Spremanje dečjih soba subotom

Ako ti je neradni dan. Ako ti je svaki neradni, to jest ne radiš, jer nećeš da radiš kod kineza , a drugog posla nema, onda svaki dan ovako: Ustaješ rano jer nisi Rijana da ustaješ u podne. Praviš navigaciju gde prvo da čistiš deponiju. Kreneš od najstarijeg. Prekrstiš se i ulaziš na prstima. Ako ti parket škripi najebo si isteraće te odma’. Ako ne škripi popij jednu za dobro jutro i kreni. Leševa nema ne boj se, samo izgleda kao da je bio obračun lokalnih bandi. Soba broj dva se razlikuje samo po boji otpada, boji čara‐ pa, gaća, majica i dužini punjača. Nastavi uz pesmu “Leptir je ukras cvetaaaaa....a deca puna maaašte..deca su ukras sveeeta” _____________ * kinezi se pišu malim slovom jer su mali i odomaćeni

Brkata mlada

Svačim sam se bavila u životu. Krajem devedesetih sam profesionalno šminkala. Nije bilo to tad kao danas, bilo je tek par nas što šminkaju u gradu. Uglavnom sam šminkala mlade za svadbu. Jao, ništa na svetu teže, čini mi se... Knjigu sam mogla samo o tome napisati, velika je to galerija likova, ali evo jednog slučaja.Odem na kuću gde me zvala mlada, kaže bićemo same, posle ona ide gde već treba, reko’ ­ super. Dolazim ja, otvara vrata stvorenje. Reko’: „Gde je mlada?“ Kaže: „Ja sam.“ Ja kad nisam pala u nesvest! Ajde što je sirota ružna, i ajde što ima brkove, nego što bre ima i bradu! I još nadrkana do bola. Brkata, bradata i nadrkana. Sunce ti jebem, i mesec, i zvezde, gde da pobegnem, gotovo sad, nemam kud. Šta i da kažem, nigde mladoženje, da mu izjavim saučešće, mislim se kakva je njega muka naterala ovo da ženi, tek ova besno meni: „Tu ćemo!“ Ijao! Pa šta tu ćemo? Pa odakle da počnem?! Mislim se u sebi: „Što se nisi obrijala, pička ti materina?! Bar za svadbu, ženo dragaaa!“ Da krenem da je brijem, nikad brijala nisam. Da depiliram, nisam ni to. Da joj čupam dlaku po dlaku, trebaće mi devet dana, da skrešem makazama ima da bode goste ceo dan... ništa. Sednem, reko’ ...

Otac moje dece

Iako ja nežna a on grub, mi smo se nakon par godina zabavljanja venčali po svim običajima srpskim, na insistiranje i njegovih i mojih. To što sam ja predlagala da nam daju pare da odemo u Pariz umesto da uložimo u svadbu, nije dolazilo u obzir. Bosin sin se ženi!! Iako uvek u nekom neskladu naših karaktera, ja ipak rešim da hoću decu. A od njega, oca svoje dece, očekivala sam da treba da zna: Da decu obuče kao decu, kad ja nisam tu, a ne kao Teletabise, da deci da da jedu, ali tako da ne izgori šerpu, tiganj, mikrotalasnu, tako da stavi poklopac na šerpu ako pravi kokice, jebale ga kokice, tako da mi ne ostavi posla da moram da uzmem dva dana godišnjeg jer je on dao deci da jedu! Očekivala sam da uči decu da voze bicikl, da ih leti uči da plivaju, zimi da se sankaju, da igra sa sinom fudbal, košarku, da ga vodi na utakmice, plažu, dečja igrališta, dečje manifestacije. Ali to se dešavalo samo ponekad. Kao da ih je dobio na probu a ne zauvek. Od početka do kraja, padao bi u komu kad ima najobičniju prehladu, rastajao se sa svima, umirao svaki put....

Ako bi moja deca pisala neki sastav o meni

"Ovo leto ću pamtiti po zamkama za muve i terorisanju. Mama je stalno psovala muve i kad je videla da muvopičom ne može da ih savlada, kupovala je i pravila zamke i onda ih davala pauku da ih jede. Mi mislimo da je ušla u klimaks ili poludela, treće nema. Isto tako je i nas neprestano psovala, optužujući nas da smo lenji i bezobrazni, a uz to nas je i stalno terala da da joj pomažemo - ni da smo robovi, a ne na raspustu! Psovala je i državu i besplatno školovanje i matursku ekskurziju i auto koji se često kvari i jednom je čak rekla da su svi muškarci isti i nesposobni i stalno misle na seks! (to nam baš nije bilo jasno jer naš deda je baš vredan i ne možemo da zamislimo da i on... jer ako je on muš...) Ups, ovo moram obrisati" "Seko! Gde je gumica... Kako nema? Uzela si mi!" ("Nisam-jesi-nisam... Aaaaa... Bam, bam.. Drš, drš!!!") I još je stalno ponavljala da ćemo je sa'raniti jer smo joj pola džigericew pojeli i eto!

37,2

Već sam vam rekla da bih mogla knjigu napisati o prehlađenom muškarcu, koja bi se zvala 37, 2. To smo već apsolvirale. Opsluživanje po vasceli dan, titranje, maženje, masiranje, tešenje, držanje za ruku, ugađanje, gledanje svega što On voli na tv-u, kuvanje onog što Njemu tad prija, sprečavanje Njegove mame, sestre, brata, kuma... da dođu da ga obiđu, jer mu nisu dani odbrojani, pored svih obaveza koje imate oko kuće, dece i sebe, normalno. To je kad je prehlađen. I misli da će umreti. Ali kad dobije gripu, onda je već umro i tu ništa više ne pomaže. Gotovo. Rastaje se duša s telom. Ako uspete tako rastavljenog u jednom od budnih momenata da namolite da se pomeri dvadeset cm ulevo samo koliko da izvučete mokru posteljinu, to je podvig. Jer on gubi i moć govora osim moći pomeranja. Vanredno stanje da se proglasi u celoj ulici, niko da ne dolazi! Mogu jedino da šalju poruke IZDRŽI LEGENDO i to ne često da ne ometaju junaka u prikupljanju energije za povratak među žive, ali ne ni previše retko jer može posle da ih prebroji i razočara se u rodbinsko- prijatelljsko-kumske odnose. A i koga da primite u kuću koja smrdi na rakiju, sirće, znoj, pomešane sa mirisom svih mogućih čajeva i supa. Ako preživi KLINIČKU SMRT (a obično preživi), naredne dve nedelje SVI prijatelji moraće da slušaju kako je prošao Golgotu, video i Boga i anđele, i Brus Lija i sve apostole. Šta ste VI preživele za to vreme, ko vas pita, zato ste se valjda udale, je l’ tako? I u dobru i u zlu!

Štednja

Najnoviji modni hit i OVE sezone je štednja. Na svemu. Stručnjaci za štednju predlažu da potrošnju struje, vode i hrane svedemo na minimum, tako da sijalice palimo samo kad nema punog meseca, vodu u toaletu puštamo tek kad svi obavimo svoje, kratko tuširanje je imperativ modernog društva, a sa hladnom vodom i ne može dugo da se izdrži. Potpuni bezobrazluk bi, u teškim vremenima bio, koristiti usisivač kad postoji metlica, ujedno zgodna za razgibavanje, pa tako štedi i članarinu za fitnes. Pirkanje veša u veš mašini treba izbegavati, a i ako radi, nek radi jednom nedeljno samo za beli veš i to noću. Peglanje se isključuje kao nepotrebno razbacivanje električne energije, te sve što se stavlja na sušenje (vazduh naravno, kakva mašina naopako) treba pažljivo širiti i kupiti. Hrana se ne baca nego se koristi sve, od korena biljke do kostiju životinja. Ne kupovati gotovu hranu već uživati u spremanju korenja kod kuće. Ako se čuje da je neki proizvod jeftiniji za dva dinara na drugom kraju grada, obavezno spojiti lepo s korisnim. Šetnja plus štednja.

SEMAFOR

Sve je više žena, rasejanih majki koje voze i stanu na semaforu na zeleno. Evo, recimo, ja. Tri kružića u tri boje koje se smenjuju. Mo’š misliti!! I sad ja koja imam milion briga u glavi treba da skontam da treba da stanem na crveno, a krenem na zeleno! To nije dovoljno. To je zastarelo. Ko zna kad-ikad je neko smislio taj običaj, a današnjoj ženi treba dodatna oprema u autu, neki GPRS da se obrati umilnim glasom: „Poštovana i lepa gospođo, sada je trenutak da stisnete gas i pustite kvačilo i krenete” ili „Draga i lepa gospođo, približavate se semaforu na kom je crveno, to znači da treba vašom lepom nogom da stisnete kočnicu i stanete”. Pa, dok stojim, da mi govori: „Tako je gospođo, vi ste divna žena, majka, niste se uopšte ugojili, bolje da ljulja nego da žulja, sve što kupite pametno ste odabrali, slobodno trošite pare i dalje, jednom se živi! E, sad Vašom desnom nogicom polako možete stisnuti gas i pustiti kvačilo, zeleno znači – KRENI, da ljudi iza ne čekaju, prelepa gospođo, svaka čast, majka Vas je za sve rodila!”

Još jedan krug

Postoji nekoliko razvojnih faza u životu čoveka, a najluđe su pubertet i kriza srednjih godina. Ringišpil u tinejdžerskoj glavi je nešto što roditelji moraju da prežive, ali pubertet u četrdesetim ili pedesetim vrlo teško pada osobi koja živi sa „obolelim“. Kod žena se ova faza najčešće prepoznaje po promeni dužine i oblika suknje, štikle, frizure i potrošenom novcu na podmlađivanje. Nekad to rade zato da životni partner ne bi našao mlađu i lepšu, ali takođe u izbegavanju da priznaju da stare, umeju da se upletu u paukovu mrežu. Kod muškaraca kriza srednjih godina izgleda tako što odjednom počnu da vode računa o izgledu i mirisu svog tela i glave...

Izlazak

Gunđala ja danima: ,,Nikad me nigde ne izvodiš..." I jednom, bio gladan, ja nisam kuvala, kaže: ,,Ajde!“ Seli, ja naručila, onako, normalno, sve po redu... on počeo da cupka nogom, puši, pita nas onaj hoćemo desert, ’oću, šta mi fali, pojela sve redom i dva soka, on: ,,Spopila...ćmići?!". Doneo konobar račun, ovom drhte ruke, ja kud ću, šta ću, počela da sklanjam po stolu mrve, tanjire, zatežem stolnjak, vadi on pare procedi: ,,Mog'o sam kola popraviti umesto...” Došli kući, legô, zaspô... ja, ko da sam nešto kriva, spremala sve, oprala mu sutradan omiljene gaće... nisam smela daljinski da diram, naučila sve fudbalere... išla kod mame... i tako...