Besplatna psihološka podrška

za učesnike protesta i blokada

koji su doživeli šok traumu

Svaki protest ostavlja trag, podsećajući nas da nismo samo posmatrači društvenih promena, već aktivni učesnici u borbi za pravednije društvo. U takvim trenucima, solidarnost koju gradimo mesecima unazad nadjačava strah, pružajući osećaj zajedništva i snage.

Mogućnost da budemo društveno angažovani, svesni trenutka i povezani s drugima od suštinskog je značaja za oporavak iz stanja kolektivne traumatizovanosti. Međutim, održavanje te povezanosti postaje izazovno kada se osećaj bezbednosti na protestima i blokadama iznova narušava.

Studentski protesti u Srbiji nisu samo mesta otpora i nade - povremeno su, nažalost, postajali i prostori straha. Prisutnost policije, represivne mere vlasti, pretnje, hapšenja i pritisci na učesnike često su stvarali atmosferu nesigurnosti. Neka od ovih iskustava mogu imati dugotrajan psihološki uticaj, budući da predstavljaju situacije koje naš um i telo doživljavaju kao potencijalno traumatizujuće.

Stoga protesti nisu samo mesta društvenog angažmana, već i snažnih emocionalnih iskustava koja nas oblikuju. Ako ne oslušnemo svoje reakcije, postoji rizik da se postepeno distanciramo, povučemo ili potpuno odustanemo od borbe za promene. S druge strane, ukoliko obradimo iskustva koja smo doživeli, možemo bolje da brinemo o sebi i jedni o drugima. Na taj način ne samo da čuvamo svoje mentalno zdravlje, već i jačamo kolektivnu otpornost – jer borba za pravdu nije sprint, već maraton.

Šta je trauma?

Mnogi stručnjaci smatraju da svako iskustvo i/ili njegova percepcija koje je dovoljno stresno da nas čini da se osećamo bespomoćno, ugroženo, bez kontrole nad svojim životom, preplavljeno ili duboko nesigurno i bez ikakve zaštite, možemo smatrati potencijalno traumatizujućim.

Šta je šok trauma?

Šok trauma nastaje kao odgovor organizma na naglu, intenzivnu pretnju po život ili sigurnost, pri čemu često dolazi do zamrzavanja telesnih reakcija. Kada osoba nije u mogućnosti da pobegne ili se odbrani od pretnje, telo ulazi u stanje blokade - što može ostaviti dugoročne posledice, uključujući anksioznost, hiperpobuđenost, flešbekove i osećaj stalne napetosti.

Ovi odgovori su prirodni mehanizmi preživljavanja, ali postaju problematični ako se ne dovrše i obrade. Traumatska iskustva mogu izazvati osećaj odvojenosti od sebe i drugih, pojačanu emotivnu nestabilnost i telesne simptome koji upućuju na to da telo pamti stres čak i kada se um trudi da ga potisne.

Zato je važno da, pored borbe za društvene promene, vodimo računa i o svom unutrašnjem doživljaju – da prepoznamo kada nam je potrebna podrška, oslonimo se na zajednicu i pronađemo načine da se vratimo osećaju sigurnosti. Bez brige o sebi i jednih o drugima, nijedna borba ne može biti održiva.

Primeri šok trauma tokom protesta i blokada

• Stampedo ili gužva u kojoj ste se osećali zarobljeno

• Direktna izloženost nasilju (udarci, guranje, suzavac)

• Svedočenje policijskoj brutalnosti ili hapšenju

• Glasni zvukovi (detonacije, sirene) koji su izazvali intenzivan strah

• Intenzivan osećaj bespomoćnosti i gubitka kontrole tokom protesta

• Fizički sukobi ili napadi u kojima ste bili povređeni ili ste se osećali ugroženo

• Naglo razdvajanje od grupe u nepoznatom ili haotičnom okruženju

• Svedočenje povređivanju ili onesvešćivanju drugih učesnika

• Nagli nalet mase koji vas je srušio ili onemogućio kretanje

• Dugotrajna izloženost agresivnim verbalnim pretnjama ili zastrašivanju

• Osećaj da ste zarobljeni bez izlaza (okruženi policijom, zatvoreni u ograničenom prostoru)

• Doživljaj da vam nedostaje vazduha zbog suzavca, dima ili gužve

• Strah od razdvajanja od prijatelja ili nemogućnost da dobijete pomoć u kriznoj situaciji

Simptomi šok traume

• Trzaji i nagle telesne reakcije (drhtavica, ubrzano disanje, preznojavanje)

• Mučnina, vrtoglavica ili osećaj slabosti nakon stresnog događaja

• Tinitus (zujanje u ušima) ili preosetljivost na glasne zvukove

• Strah od ponovnog izlaska na protest ili bilo kakvo izbegavanje sličnih situacija

• Agorafobija (strah od gužve i otvorenih prostora, posebno tamo gde nema jasnog izlaza)

• Strah od skučenih prostora (npr. tuneli, prolazi, zatvoreni prostori s velikim brojem ljudi)

• Flešbekovi – iznenadne slike, zvuci ili osećaji povezani s traumatskim događajem

• Problemi sa snom – nesanica, noćne more ili česta buđenja sa osećajem panike

• Pojačana razdražljivost i nagli izlivi besa ili plača bez jasnog povoda

• Stalna napetost i osećaj da je telo u pripravnosti, kao da preti nova opasnost

• Emocionalna otupelost, bezvoljnost, praznina, socijalna izolacija, osećaj nedostatka energije, otežana pokretljivost, emocionalna i telesna umrtvljenost

Kome je namenjena intervencija u krizi?

• Ova podrška je krizna intervencija namenjena učesnicima protesta i blokada koji su doživeli neko od iskustava i simptoma koje zadovoljava kriterijume šok traume.

• Kada kažemo "protest" mislimo na sve proteste koji su bili organizovani od novembra, nakon pada nadstrešnice, uključujući i 16 minuta ćutanja na ulicama.

Šta podrazumeva besplatna psihološka intervencija u krizi

Besplatna psihološka intervencija u krizi podrazumeva kratkoročnu, hitnu podršku osobama koje su doživele šok traumu tokom protesta. Cilj ove intervencije je da pomogne u stabilizaciji, smanjenju akutnih simptoma i sprečavanju dugoročnih posledica traume. 

Intervencija podrazumeva do tri susreta usmerena na:

• psihološku prvu pomoć - razgovor sa stručnjakom koji pomaže u obradi traumatskog iskustva,

• tehnike za regulaciju stresa - vežbe disanja, telesne vežbe i strategije smanjenja napetosti,

• podršku u razumevanju simptoma - objašnjenje reakcija tela i uma na traumu,

• smernice za samopomoć - saveti kako se nositi s emocijama i povratiti osećaj sigurnosti,

• upućivanje na dalju podršku - ako su potrebni dodatni resursi ili dugoročna terapija.

Važna napomena

Ova intervencija namenjena je svima koji su tokom protesta i blokada doživeli traumatsko iskustvo i osećaju njegove posledice, bilo da se manifestuju kroz intenzivan strah, telesne simptome ili emotivnu uznemirenost.

S obzirom na ograničen broj mesta, činimo sve što je u našoj moći da pružimo podršku što većem broju ljudi, ali molimo za razumevanje ukoliko nismo u mogućnosti da primimo sve zainteresovane. U tom slučaju, pružamo informacije o drugim savetovalištima gde mogu potražiti pomoć.

Kako se prijaviti za besplatnu psihološku podršku?

1. Idite na "PRIJAVITE SE" i ispunite kratku formu za prijavu na dnu ove stranice.

2. Na mejl koji ostavite pri prijavi stići će vam Upitnik: Kako da znam da li je ono što sam doživeo/la šok trauma? koji je potrebno da ispunite. Vaši odgovori će biti zabeleženi u našoj bazi i prosleđeni odabranoj psihoterapeutkinji. Popunjen upitnik je neophodan korak ka zakazivanju besplatne psihološke podrške namenjene obradi šok traume.

3. Pregledajte listu psihoterapeuta koji nude podršku.

4. Odaberite psihoterapeuta.

5. Kontaktirajte psihoterapeuta po izboru putem mejl adrese kako biste zakazali termin. 

6. Dogovorite prvi razgovor – psihoterapeut će vas uputiti u dalji proces i zajedno ćete odrediti tip podrške.

Biografije terapeuta

Ispunite prijavnu formu